Kaput od Ćebeta : Odabrane Priče iz Knjige Život Blagoslovljen Mukama

164 pages

English

Découvre YouScribe en t'inscrivant gratuitement

Je m'inscris

Kaput od Ćebeta : Odabrane Priče iz Knjige Život Blagoslovljen Mukama , livre ebook

Talal Abu-Ghazaleh Organization - Talal Abu-Ghazaleh

Découvre YouScribe en t'inscrivant gratuitement

Je m'inscris

Obtenez un accès à la bibliothèque pour le consulter en ligne
En savoir plus

164 pages

English

Obtenez un accès à la bibliothèque pour le consulter en ligne
En savoir plus

A propos
Informations
Extrait

Description

Danas je iz štampe izišla knjiga “Kaput od ćebeta” poznatog arapskog filantropa i biznismena Talala Abu Ghazale.
Knjiga predstavlja odabrane priče iz biografskog ciklusa Život blagoslovljen mukama.
Kroz nekoliko životnih prizora autor predstavlja svoj izbjeglički život u Libanu a kasnije u Jordanu te svoj uspon uz pomoć vjere i rada do najviših visina u svijetu biznisa.
Knjigu je sa arapskog preveo Džemo Redžematović, a štampu su donirali Edin Latić, Hamdo Rastoder, Enis Muratović, Elvis Duraković i Safet Spahić svi iz Luksemburga

Sujets

Business

Economics

Informations

Publié par	Talal Abu-Ghazaleh Organization
Date de parution	01 janvier 2020
Nombre de lectures	2
EAN13	9796500464619
Langue	English
Poids de l'ouvrage	5 Mo

Informations légales : prix de location à la page 0,0020€. Cette information est donnée uniquement à titre indicatif conformément à la législation en vigueur.

Extrait

Kaput od ćebeta

Odabrane priče iz knjige Život blagoslovljen mukama

Hašemitska Kraljevina Jordan - Nacionalna biblioteka CIP Katalogizacija u publikaciji (2020/11/4990)

Kaput od ćebeta Talal Abu-Ghazaleh za prijevod, distribuciju i objavljivanje Prvo izdanje 2020. Broj stranica 162 (2020/11/4990)

ISBN 978-9957-559-59-5 ISBN 978-9957-559-61-8 E-Book Preveo, Džemo Ahmed Redžematović

UVOD��1 Beskrajni egzil��4�� Ti planiraš svoje vrijeme .....................................................................................................6 “Moja riječ je moja zakletva”..............................................................................7................ Hodao sam četiri sata dnevno.................................................................7............................. Sladoled, muzika i knjige.....................................................................................................9 Otac me zadužio odgovornostima..................................................................................9..... Blagoslov potrebe za stipendijom ......................................................................................10 Arapski nacionalist, jesam .................................................................................................11 „Užasni odjek“....1.3..............................................................................................................Umjetnostkomunikacije....................................................................................................13 Ostaviosampolitikudaostvarimsan................................................................................14 Čuvam pisma o odbijanju zapošljavanja i ponosim se njima............................................16 Budućnost profesije u arapskom svijetu počiva na ovom čovjeku...................................71 Priznajte neuspjeh i preuzmite odgovornost ......................................................................18 Otpušten sam......................................................................................................................21 TAG.Global pokrenulisu vlastiti uposlenici .....................................................................23 Gepek automobila bio je naš ured......................................................................................24 Mojiprijateljisumojepravobogatstvo.............................................................................25 Samo istina ........................................................................................................................26 Blagoslovjeimatineprijatelje..........................................................................................27 Niko nije beskoristan .........................................................................................................28 Naša reputacija je naše bogatstvo .....................................................................................29 Susret s američkim potpredsjednikom................................................................0...3............ Uvijekuzsvojposao..........................................................................................................35 Imetak je sredstvo a nije cilj .............................................................................................36 Blagoslovljen vladavinom zakona u Kuvajtu ....................................................................37 Blagoslovljen vladavinom zakona u Jordanu ....................................................................38 Nagrade Njegovog Visočanstva se odnose na vladavinu zakona......................................45 Krivulja povijesti za arapski svijet.....................................................................................45 U Ujedinjenim Nacijama ...................................................................................................48 Samopodpalestinskomzastavom....................................................................................51 Džumana je posjetila naš dom u Jafî................................................51..............................Kaput od ćebeta................................................45................................................................. Američka inspiracija...................................5....6.................................................................. ODABRANE FOTOGRAFIJE��59 SERTIFIKATI, ORDENI I ŠTITOVI��87 I dalje na pročelju...............................................................................................................99 Posjedovanje "tuđih umova":............................................................................00....1........... Besplatna frizura za pse!....................................................................................2............10.. TAG u UN-u u očima Brune Lanvina��105 TAG.GLOBAL ČLANSTVA��221�� Talal Abu-Ghazaleh Global Services��217�� Usluge fondacije Talal Abu-Ghazaleh34��1�� TAG PROFIL��138 Talal Abu-Ghazaleh Globalni uredi��150

VOD

Talal Abu-Ghazaleh Napisao: Doživotni prijatelj: Nj.E. senator Hasan Abu-Nimah

Mjesecima, otkako mi je data čast da napišem uvod za ovu knjigu, pokušavam odabrati pravi pristup. Ne bavim se samo uobičajenom biograîjom važnog i osebujnog pojedinca. Napokon, ova publikacija, koliko god bila vješto napisana i ugodna za čitanje, i dalje se bavi samo nekim istaknutim dijelovima goleme osobnosti i jedinstvenog karaktera koji neprestano generiše inovacije i obnavlja energiju. Talalov zapis o postignućima prevelik je da bi se mogao sažeti ovdje, ili čak u knjizi poput ove. Ono što se nadam dati u ovom uvodu jeste sledeće: osjećaj ko je taj čovjek, te misija i vizija s kojom je rođen.

Čvrsto vjerujem da se Talal nije promijenio otkako sam ga prvi put upoznao prije šezdeset godina. I dalje je ista osoba koju sam upoznao u kampusu Američkog univerziteta u Bejrutu i ista osoba koju znam od tada.

Ali svaki put kad se sretnemo, otkrijem novu osobinu u njemu. Otkrivam varijacije i učim nove stvari. To je možda teško shvatiti, ali to je stvarnost Talala, dosljedna stvarnost koju mogu potvrditi iz nebrojenih primjera. Student Talal, upravo izbačen iz svog doma u Palestini 1948.godine, da živi kao siromašni izbjeglica, jedan od najmlađih iz velike porodice koja naizgled nije imala nade ni budućnosti, isti je Talal koji sada sjedi na čelu ogromnog carstva uključen u posao,obrazovanje, humanitarne angažmane, ekonomski i socijalni razvoj, izgradnju institucija i još mnogo toga. Sve vrijeme - od izbjeglice bez para do uspješnog preduzetnika, od ruke pomoći u muzičkoj produkciji do predsjedavanja kompanijom sa više od 100 ureda širom svijeta - Talal je ostao vjeran svojoj misiji da čini više za druge nego za sebe. Možda ga ništa u životu ne deîniše više od njegove žeđi za obrazovanjem i uvažavanja moći znanja. Njegovo iskustvo kao siromašnog učenika, koji je prošao školovanje dok je snosio odgovornost za svoju porodicu, motiviralo ga je da gradi i udružuje se s akademskim institucijama kako bi hiljadama učenika omogućio pristup transformacijskoj snazi učenja. Ali ništa od toga nije bilo neizbježno niti unaprijed određeno. To je zato što je Talal takođe imao hrabrosti rizikovati, ponekad trpeći neuspjehe

Kaput odć1ebeta | UVOD

i gubitke koji bi završili s manje odlučnim i kreativnim karakterom. Nijedna ideja nije bila previše ambiciozna; dolazilo je do tačke kad bi ga čak i neki od njegovih najbližih prijatelja optužili da je ludi sanjar. I nijedna prepreka nije bila previsoka da bi se prevladala odlučnost koju smo ponekad nazivali i krutom tvrdoglavošću. Toliko se puta mogu sjetiti kad su bliski Talalu gorljivo vjerovali da je pogriješio, ali svjedočili su, sa strahopoštovanjem i divljenjem, kad je iznova dokazao da je u pravu. Bilo je slučajeva da je vodio dugogodišnje pravne bitke sa sposobnim neprijateljima, sve do kraja. Na tom putu su njegovi najbolji pravni savjetnici sugerisali da bi mu bilo bolje uštedjeti vrijeme i novac, umjesto da slijedi te uzaludne ciljeve. Nije se složio i, na kraju, pobijedio. Ali isto tako ne sumnjam da je Talal čovjek koji bi radije gubio časno braneći svoja visoka načela nego pobijedio žrtvujući ih. Sa gotovo sedamdeset i šest godina, Talal još uvijek ima neumornu energiju s kojoom je radio kao bistar mladi student. Radi danonoćno i voli ono što radi. Jednom je, na pitanje ankete BBC-a o njegovim radnim navikama i ostavlja li sebi vremena za opuštanje i odmaranje, odgovorio da srce - simbol života - nikada ne miruje. Onog trenutka kada se nečije srce odluči odmoriti, život završava. Talal vjeruje da energija dolazi iz aktivnosti, a ako smo neaktivni i nezanimljivi, naši će umovi i tijela s vremenom izgubiti energiju i letargija će ih sustići. Ne zahtijeva ništa manje od drugih nego što zahtijeva od sebe i vjeruje da je svaka osoba koja radi s njim sposobna to ispuniti. U poslovnim stvarima je čvrst, beskompromisan i zahtjevan, ali nikad nepravedan ili neljubazan.Iako je predan, ozbiljan, predan svojim plemenitim ciljevima i ne želeći praviti kompromis u savršenstvu, Talal je sve samo ne dosadan. Beskrajno je šaljiv i vedar. Nikad ne dopušta da se jedna njegova karakteristika razvija na štetu druge. Dok sam se bavio najdelikatnijim i najtežim zadacima, nikada nisam vidio da se Talalovo lice smrknulo. Upravo suprotno, što je veći izazov, čini se da je sretniji. To je nesumnjivo rezultat ogromnog rezervoara povjerenja kojim vlada.

Sjećam se da smo jednom, u Bruxellesu prije nekih trideset i pet godina, sjedili zajedno i pokušavali riješiti înansijski problem s kojim se suočavala jedna od njegovih glavnih inicijativa. Pitao sam ne bi li bilo pametno malo novca držati po strani za hitne slučajeve. Takođe sam sugerisao da je takođe trebao odvojiti dio ostvarenog prihoda za potrebe svoje porodice. On se smijao. Rekao je da bi, da mu je cilj zaraditi novac, već bio puno bogatiji i bez brige provodio vrijeme odmarajući se širom svijeta u luksuznim

2 Kaput odćebeta | UVOD

jahtama. No za njega je novac bio samo sredstvo za postizanje njegove vizije. Imao je toliko ideja koje su svijet mogle učiniti boljim, a novac je bio samo alat za njihovu realizaciju, a nikada sam sebi svrha.

Da je želio samo voditi prosperitetnu računovodstvenu i revizorsku kompaniju i živjeti dobro od prihoda, to bi za njega bio lagan put. Ali želio je učiniti mnogo više. Želio je razviti profesiju i infrastrukturu kao dio svoje misije da digne arapski svijet na noge. To je, a ne želja za prihodom, ono što ga je nagnalo da se proširi na intelektualno vlasništvo, pravno savjetovanje, obuku, obrazovanje i informacijsku tehnologiju. Ne prođe ni godina, a da on ne prihvati nove izazove vođene bezgraničnom znatiželjom.

Talal insistira na tome da se uvijek držao podalje od politike. To bi moglo biti tačno u konvencionalnom smislu - on nikada nije tražio vladinu službu ili vršenje političke vlasti, iako bi nesumnjivo bio sila s kojom bi se trebalo računati da je to želio.

Kao mladi, siromašni studenti na Američkom univerzitetu u Bejrutu, ipak smo dijelili nadu da možemo učiniti nešto za zemlju iz koje smo istjerani. Ispunili smo se mladenačkim optimizmom kad smo se pridružili arapskom nacionalističkom pokretu. U ovoj knjizi govori nešto o toj priči i zašto je na kraju odabrao put daleko od frontalne politike. Ali jedno se nikada nije promijenilo:u svemu što je radio, održavao je nepopustljivu predanost Palestini, zemlji u kojoj je rođen. Ove stranice otkrivaju samo neke od sjajnih poslova koje on radi za palestinsku omladinu na područjima obrazovanja, obuke i razvoja nauke.

Ne sumnjam da bi, da je bio spreman na kompromis oko ove obveze, možda vidio još mnogo prilika za poslovanje. Ali bez obzira na cijenu, Talal nikada ne bi žrtvovao svoju predanost cilju povratka domovine i prava palestinskog naroda uzurpiranog od njih 1948. Njegova odlučnost nikada se nije pokolebala ili sakrila iza poslovnog „pragmatizma“.

Za Talala mudrost dolazi prirodno, iako je nesumnjivo izoštrena usponima i padovima iskustva. Za Talala je znanje - stečeno takvim iskustvom - pravo značenje bogatstva. U njegovom umu čovjek je siromašan, bez obzira je li grupacija ili pojedinac, samo kad je neproduktivan. A i to je u skladu s njegovim fokusom na stvaranju uslova i prilika da svako ostvari svoj potencijal.Imao sam sreću upoznati Talala izbliza, to mi je dalo priliku da vidim njegovu humanost, poniznost i saosjećanje sa kolegama, prijateljima i porodicom. Za nekoga s toliko odgovornosti na svojim plećima, on ima izvanredan talent da natjera svakog ko se sa njim sretne da pomisli da je on jedina osoba koja je bitna na svijetu. Ova knjiga pružit će vam uvid u život i um izvanredne osobe. Šezdeset godina pružao mi je nadahnuće a to i danas čini.

Kaput odć3ebeta | UVOD

ŽIVOT BLAGOSLOVLJEN PATNJOM

Beskrajni egzil

Mjesec dana od mog desetog rođendana bačen sam sa svojom porodicom u more bukvalno, a ne alegorijski. Svako ko je ljubitelj istorije zna da je to najveći strah cionista. Taj strah je, zapravo, segment koji ih drži na okupu. Oni su ubijeđeni da kod Arapa koji ih okružuju ne postoji veća želja nego da jednom zauvijek završe priču o Palestini i da ih, kako se to kaže, bace u more.

Što se tiče Palestinaca, oni su narod zemlje, danas poznate kao Izrael, i hiljadama godina su bili njeni legitimni stanovnici i naravno da se oni toga ne boje. Ne boje se jer se to već dogodilo.

Ja sam Palestinac. Prvu deceniju života proveo sam u zemlji koja je u to vrijeme nosila naziv Palestina. Tada sam se, bez i malo upozorenja, našao u okeanu poput čepa, potom sam postao beskućnik, protjeran iz svog vatana. Bio sam totalno zbunjen.

Trinaestog maja 1948., se Jaffa, moje rodno mjesto, predala pod napadima cionističkih milicija. Sjutradan su cionistički čelnici proglasili državu Izrael. To je bilo prije nego što su arapske države intervenisale i kada je buknuo rat 1948. između cionista i Arapa i početka prisilnog raseljavanja Palestinaca, a što će poslije biti poznato pod nazivom al-Nakba, odnosno, katastrofa. Tokom al-Nakbe prisilno je raseljeno oko 750,000 Palestinaca koji su tada predstavljali većinu arapskog, palestinskog naroda koji je tada brojao oko 1.200.000 stanovnika.

Na dan koji je obilježio naše progonstvo, moja porodica i ja pobjegli smo u luku dok su židovske milicije preuzimale ključne tačke u gradu. Puške su nam pucale preko glave dok smo se ukrcavali na teretni brod i cijepali pučinu Sredozemlja. U skladištu broda bilo je na stotine ljudi. Morski talasi su bili nemilosrdni. Bilo me je strah kao nikad do tada. Iako sam bio premlad da bih znao što se događa, mogao sam primijetiti nervozne pokrete, nagle promjene u raspoloženju, sve se pokazivalo da su svi u skladištu bili taoci istog stresa i tjeskobe koji su prolazili kroz mene. Putovanje morem od Jaffe do Libana trebalo je da traje manje od jednog dana.To je samo stotinjak kilometara kada bi brod plovio samo pravo. Ali sjećam se da sam na brodu proveo mnogo dana i noći. Možda nismo imali dozvolu za

4 Kaput odćebeta |ŽIVOT BLAGOSLOVLJEN PATNJOM

pristajanje i trebaliriješiti taj problem na samom početku. Istina je da pravi razlog nisam nikad dokučio. Ljudi su se razbolijevali zbog otvorenog mora. Jedan je čovjek umro na palubi. Niko od nas nije mogao pružiti nikakvu hitnu pomoć jer nismo imali medicinska sredstva, kao ni sposobnu posadu koja se brine o svojim putnicima. Nismo imali pojma šta da učinimo sa mrtvim tijelom na palubi broda.Sjećam se da su se odrasli svađali. Napokon su odlučili da leš treba baciti sa broda iz straha da bismo svi mogli postati žrtva onoga što ga je ubilo.

Konačno smo se iskrcali u Sidon u Libanu. Moj otac je odbio da ode u izbjeglički kamp i tako smo otišli u Gaziju, priobalno selo oko sedam kilometara južno. Moj otac je tamo imao poslovno poznanstvo sa čovjekom po imenu hadži Rida Halifa. Halifa je bio muhtar, ili seoski starješina.

Halifa nas je dočekao i odabrao nam jednu malu kuću u kojoj nas je ugostio. Naš domaćin je upozorio vlasnike seoskih prodavnica da nam omoguće da uzmemo ono što nam treba i da se njemu jave radi plaćanja. Sklonili smo se u tu kuću i pokušali da na najbolji način iskoristimo vrijeme za koje smo pretpostavljali da je samo privremeni prekid u našem životu. Svi na tom brodu - a mi nismo bili izuzetak - napustili su Jaffu sa malim torbama.

Bilo je to kao da smo na izletu za vikend. Niko nije ponio mnogo novca. Ljudi su se nadali, vjerovali i možda očekivali da će se sukob uskoro završiti i da ćemo se vratiti kući. Pokazalo se da je našem svijetu došao kraj ada nas niko nije na to upozorio.

Dani su bili dugi kao sedmice. Naš vikend-izlet postao je neizvjesni egzil. Moj se otac borio sa promjenom u našem životu više od bilo koga. A u Jafî, moj otac bio je taj Tawîq Abu-Ghazaleh - uspješan privrednik i poljoprivrednik. Bio je predstavnik međunarodnih naftnih kompanija. Bio je vlasnik autobuske linije koja je vodila rutu između Jaffe i Jerusalima. Izgradio je prvu fabriku za pravljenje leda u Palestini. Sjećam se da me je jednog dana izveo na svoje plantaže narandže i nakon nekoliko sati šetnje rekao: “Zaslužio si obrok.” Sjeli smo i iz gajbe jeli njegove Jaffa narandže. Nahranili smo se sa roda njegove zemlje. Želio je da cijenim težak posao koji je radio i da shvatim da su te narandže nagrada za naporan rad. Narandže su bile naš ručak.

Moj otac je bio izuzetno ponosan čovjek. Bio je jedan od izdanaka Jaffe koja je tada s razlogom bila najcjenjeniji palestinski grad. Jaffa je bila najvažnije trgovačko središte britanskog protektorata i glavna luka. Neki vjeruju da je to najstarija luka na svijetu koja uzastopno posluje. Jaffa je uz svoje poznate agrume i maslinjake i ribarsku industriju imala visoko razvijen bankarski sistem kao i progresivnu međunarodnu trgovinsku mrežu.

Kaput odćebeta |Ž5IVOT BLAGOSLOVLJEN PATNJOM